zalutala sjecanja

B26 – DVIJE HILJADE KILOMETARA DO TEBE

Ogromna plava fleka je bila tu i izgledalo je kao da sam se uštinuo u snu negdje. Sad već neznam ništa više , nerazumijem šta se to samnom dogadja. Otkud fleka kad sam to samo sanjao , ne nisam to samo sanjao , to je bio moj žvot , kakav moj život ,sad baš ništa nerazumijem. Živio sam , nisam živio , šta se to samnom dogadja. Da potražim pomoć od nekoga pade mi na pamet.. Neznam , nisam pametan , pomislih. Pade mi na pamet jedan profesor iz Slovenije o kome sam čitao u novinama da se inače bavi neistraženim fenomenima.

Otišao sam na posao taj dan ranije nego obično , poprilično slomljen i umoran. Zašto sam poranio nije mi bilo ni samom jasno ali sam imao utisak da moram tu da budem , da moram ranije doći. Došao sam i počeo kao u transu da pravim planove od papira i da pripremam grozničavo dokumentaciju. Nakon sat vremena došao je kolega kod mene u kancelariju. Bio sam mu okrenut ledjima. Priupitao me je da li bi mogao da mu pripremim planove za novu zgradu ,trebao mi je reći još juče ali je zaboravio, pravdao se .

Okrenuo sam se njemu i rekao mu da su njegovi planovi gotovi i spremni , ako hoće da ih uzme može odmah. Pogledao me je začudjeno. Kaže kako znaš što sam došao kod tebe. Pa reko hoćeš planove ili nećeš. Zagledao se u mene i reče da je on to samo pomislio ali još nije stigao izgovoriti. Onda sam i ja zastao. Ili samnom nešto nije u redu ili sanjim , ali zbog protekle noći izgleda da mi se stvarno nešto neobično dogadja. Ma reko znao sam da ćeš tražiti pa sam spremio , slagao sam , lupio sam prvo što mi je palo na pamet a da izgleda nekako realno.

Uzeo je svoje planove i polako izašao sve se osvrćući ali nije ništa više rekao. Ostao sam zamišljen i zagledan u jednu tačku. Došao je i moj radnio kolega i začudio se zašto sam tako rano došao na posao. Ma reko nije mi se spavalo pa sam ranije došao. Kolega me pogleda začudjeno. Kako mi ti dade odgovor a upravo sam se spremao da te to pitam , zastao je začudjeno. Tad sam i ja primjetio da on u stvari nije usne ni pomjerio a ja sam mu već odgovorio na njegovo pitanje. Od toga trenutka mi ništa nije bilo jasno.

Bilo mi je pravo neprijatno i nisam više čitavo dopodne nikome odgovarao na pitanja dok nisam gledao direktno u lice i pratio da li se usne pomjeraju. Šta se to sad dogadja , ovo baš nemogu nikome ispričati jer mi niko neće vjerovati. Dan mi je prošao kao u nekom košmaru i strahu da neko nešto neprimjeti. Jedan novi osjećaj koji nisam nikako mogao da razumijem. Odgovarao sam na pitanja koja nisu ni bila postavljena. Sjećam se da sam jednom nekad davno tako nešto čuo ali nisam nikada vjerovao u tako nešto ali šta sad da mislim. Izgleda da mnogo šta u životu nevjerujemo dok nas same nepoklopi.

Vozio sam se kući sa posla i skoro nisam ni bio svjestan da vozim. Voliću te i poslije smrti , odzvanjalo mi je kroz glavu. Sad sam siguran moram joj naći i odnijeti ono što je izgubljeno, Voliću te i poslije smrti , moram to da napravim , Voliću te i poslije smrti, Voliću te i poslije smrti , neka prestane već jednom , stalno je odzvanjalo u mojoj glavi. Šta je to sa mnom , zašto mi te riječi stalno odzvanjaju u glavi.

Mjesto na karti , dvije hiljade kilometara je daleko do tebe, moram do dvorca otići , obećao sam joj. Odjednom me škripa točkova probudi iz misli ili bolje da kažem bilo je to nešto više od misli. Zamalo nisam proletio kroz raskrsnicu bez kočenja.

Neka baba na biciklu galami ali je ja više i nečujem , vozim dalje. Ja ipak vozim dalje auto , koji auto , sad znam da sam nekad živio , jasno mi je ali kako mogu biti živ i mrtav u isto vrijeme. Glava će mi eksplodirati , sad mi tek ništa nije jasno. Zvoni telefon. Moram stati sa strane puta na parking da me ne bi još kakav pajkan na zub uzeo.

Javili su mi da sam dobio termin kod profesora u Sloveniji. . To me je malo umirilo. Izašao sam iz auta i zapalio jednu cigaru. Nekako mi je lakše bilo disati. Napokon ću moći sa nekim ko je stručnjak popričati , treba samo do petka izdržati. Sjetio sam se jednog vica , izdržao je Haso gore od ovoga izdržaće Haso i ovo sad.

Pogledao sam u plavu fleku na ruci. Da se ovo nikada više nedogodi. Nije me iznenadilo kada sam sam zaključio da je ovo sve samo početak mojih problema. Nije me začudilo kad sam pomislio saće proći crveni ford kraj mene . Odakle mi ta ideja uopšte , ma nemam pojma i ako će te pravo i ne želim više da znam..

 

Upalio sam auto , crveni ford prodje kraj mene , znači četvrtak , nije ni to na kraj svijeta…………

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht.