Tamo gdje ljubav pocinje

A45 – DRUGIM ULICAMA SADA JA PROLAZIM

Bila je to stara kuća ljepara iz prvog svjetskog rata. Baka ju je još napustila jer je bila stara i nije je više mogla održavati. Kad sam pokušao prvi puta da udjem lupio sam čelom od štok. Neznam da li su ljudi prije tako mali bili ali su pravili baš niska vrata i male prozore. Netrebam vam reći da su ona moja dva mangupa prolazili kroz vrata bez problema. Kasnije su dok su me čekali unutra pa čuli dobro poznati zvuk – bum od štok – vikali eno ide tata. Na početku sam se i ljutio ali sam ubrzo prestao pa sam čak naučio i da se nasmijem na to.

Prvi puta kad sam bubnuo čelom prodjose svi a ja se zalijepi čelom od stok tako da sam sjeo. Ma sve sam zvijezda vidio. Čula Alma bup pa se okrenula i kaže meni – jesi li se ti to možda udario. Ma reko možda i nisam samo probavam pod dal je udoban. A čvoruga odmah narasla. E reko jest dobro i krenulo. Vremenom sam naučio i ja da se saginjem. Ponekad je još kasnije bilo nezgodno kada me je neko u hodu zovnuo da se okrenem ,onda je čvoruga bila ozada glave.

Kada smo prvi puta ušli da vidimo u kakvom je stanju kuća utisak je bio malo je da kažem razočaravajuci. Vrata od kuhinje se nisu mogla otvoriti jer se pod bio podigao na sredini sobe. Nekako smo se provukli kraj kuhinjskih vrata i pogledali ćosak poda istrunuo. U spavaćoj sobi je bila rupa na plafonu. Nekad davno je kisnuo krov i vremenom se plafon odvalio i ostala je poprilična rupa.

Dvije sobice i hodnik , to je bilo sve , wc napolju drveni. U kući nije bilo vode nego samo jedna česma napolju pred kućom. Kad je Alma sve to vidila rasplakala se. To nam je bio jedini izlaz a sada kad smo ugledali razočarenje sam vidio i u njenim a i u svojim očima. Imao sam samo sedam dana da to sve sredim. Kad malo razmislim bolje stanje nisam mogao ni očekivati jer u tu kuću već više godina niko nije ni ušao a kamo li živio tu.

Došli su mi djed i otac pomoći tako da smo uspjeli sve da sredimo za sedam dana da bude useljivo. Da ste nas samo vidili , tri generacije su radile odjednom na toj kući. Krov smo popravili , pod u kuhinji zamijenili i plafon u spavaćoj sobi zakrpili. Vodu smo prokopali sa vana i uveli u kuću. Nije bilo uopšte teško prokopati za cijevi jer je kuća bila riglovana. Kuće su tada radili tako da se prvo napravi kostur od drveta a on se popunjavao sa smjesom ilovače pomješane sa raži. Jedino je još wc ostao napolju ali šta je tu je. Sve je bilo okrečeno tako da nije više ličilo na onu horor kuću od prije sedam dana. Dobio sam kamion od firme i sa par kolega smo preselili.

Na samom početku je jedan rodjak rekao pred Almom da će nam se sve to srušiti po noći naglavu. Alma je to čula pa se malo i prepala. Potrošio sam mjeseci da je uvjerim da to nije tačno i da su sve te stare kuće čak stabilnije od novih i otpornije na zemljotrese. Na samom početku se Alma nije mogla naviknuti pa je i plakala , kako je govorila – gdje sam ja to došla. Vremenom se navikla pa sada možemo oboje reći da su nam tu bili najsretniji dani.

Ispred kuće do puta je bio jedan jorgovan a oko njega su se vidili još ostatci od nekadašnjeg cvijetnjaka. Alma je to sredila i cvijeće posadila da nije bilo za povjerovati ko god da je putem prošao i pogledao morao je zastati. To je pravo volila da radi i bio joj je hobi. Iza kuće je napravila svoju bašticu za povrće. Tu je uvijek bio prvi mladi krompir za izvaditi. Pored kuće je bila jedna stara trešnja. Radjala je svake godine i to tako da smo je morali podbačati da joj se grane nepolome od roda.

Prvi puta u životu smo imali svoju komociju. Daniel je dobio svoju vlastitu mačku i vjecito trčao za njom. Što se mene tiče možete pretpostaviti. Dobio sam prvi puta pravog pravcatog vučjaka. Kada je porastao ličio je na moga lutalicu iz Poreča. Da nisam siguran da sam ga ja othranio rekao bi da je to onaj pas iz Poreča. Lord se zvao.

Kuća nije bila nase vlasništvo ali smo se prvi puta u životu osjećali kao kod svoje kuće. Svako od nas je našao nešto što je zavolio. Nismo planirali a nismo ni želili da tako bude ali eto drugim ulicama sada prolazim , nekako milijim , nekako toplijim. Opet smo bili u Prnjavoru tamo gdje je sve počelo jednom davno , sjetio sam se svoga sna , zar je moguće to , šta da mislim uopste sada…..

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht.