zalutala sjecanja

B51 – NE MOGU VIŠE – NE ŽELIM VIŠE

 

Pogledao sam šta ima na televizoru i odmah sam izgubio želju da dalje gledam jer je to bio opet jedan od onih dana kad ništa normalno nema. Na jednom kanalu duže traju reklame nego stari holivudski film iz četrdesetih. Okrenem sledeći kanal kad neki naučnik broji korake stonogi , sav se skoncentrisao i nemiče se da nepogriješi, idući kanal opet nešto prodaju i to je tako super i skoro džaba da me je muka uhvatila pa sam prebacio dalje. Žena i muškarac bosi u crnom trikou , ko da ga je moja baka štrikala , stoje na jednoj nozi prekrštenih ruku i gledaju me u oči.

Jedno pet minuta sam čekao da vidim hoće li se ijedno pomaknuti , ama ne miču se , zagledam se dali dišu , vidim da dišu – preživiće znači , ugasio sam ja televizor a oni su ostali tako stojeći i dalje. Ustao sam , stao kraj prozora , zapalio jednu cigaru gledajući napolje u noć.

Ako mu je to bila poslednja želja , moram da mu je ispunim ,pomislih. Otvorio sam mapu. Sastojala se iz tri dijela pa sam kratko samo bacio pogled na svaki od njih i par redova pročitao:

———————————————————————————————————————–

Polako je prišao obali jezera , sageo se kao da je stotinu godina star a nije imao više od dvadesetšest ljeta. Zamišljeno je gledao u daljinu provlačeći bezvoljno rukom kroz hladnu vodu. Da li je osvježavala u ovo hladno jutro , ni sam nije osjećao , jednostavno je pokret bio kao navika. Voda se provlačila izmedju raširenih prstiju i nestajala negdje iza kao da je nije nikada ni propustio kroz ruke. Ljubav , reče onako za sebe , a šta je to u stvari ljubav , da li sam je ikada upoznao , da li sam je ikada bar slučajno sreo , pričao je sam sa sobom.

Nekad mi se čini da nemogu da živim bez ljubavi a nekada poželim da je nisam ni upoznao. Koliko mi je puta rekla nevolim te više a sutra da nemože bez mene da živi. Znam nekada sam i ja nagao i brzoplet pa se nekontrolišem ali stvarno je previše , previše je tamnih noći u mome životu. Nemam više želje ni za čim , ne mogu više , ne želim više………

Sjedila je opet po ko zna koji put sama u sobi sa svojim problemima. Izašao je i zalupio vratima kao da se i nepoznaju. Zašto uvijek bježi od problema , zašto ljubav nemože vječno da traje , zašto nevidi da ga volim barem sada kada mi je najviše potrebna njegova pomoć. Nemogu više da se budim sa istim problemima koji nikad neće proći, nemogu više da čekam sutra i unapred znam da ništa bolje neće biti. Pogledala je svoje ispijeno lice u ogledalu. Masnica ispod oka. Opet će doći pijan kući , ne mogu više , neželim više….

Okrenula se i pogledala oko sebe. Kada sam i kako uopšte ovde došla. Ne sjećam se baš ničega i to je ono što me plaši. Tako želim da se sjetim ali je sve mrak što još vidim oko sebe. Znači opet se dogodilo , opet sam negdje odlutala i opet je san postao java. Ne želim da mi se ovo stalno ponavlja. Okrenula se oko sebe , talasi su se tiho šunjali do njenih nogu i taman kad su je skoro dodirnuli nestajali su u pjesku. Svaki puta kad se ponadam opet sve nestane kao i ovaj talas ispod mojih nogu. Takav mi je čitav život , nada i želja se prepliću a stvarnost i tuga se trkaju , ko će prije do mene , nemogu više, neželim više…..

 

Na kraju je stajalo napisano starčevom rukom.

Stupi u kontakt sa Emirom i pomozi ovim ljudima čije ćeš priče pročitati , molim te , ti to jedini možeš , a znam i da hoćeš. Stao sam kao ukopan , odakle je znao da će Emir da dodje i zašto baš ja , zašto je mene baš odabrao. Ne znam zašto ali ću to i uraditi , možda je mene baš zato i odabrao jer je znao da ću to i uraditi za njega ili je sve to jedan veliki paradoks sa imenom sudbina.

Sada se vjerovatno pitaš zašto sam tebe odabrao, pisalo je dalje , odgovor je sasvim jednostavan jer sam siguran da znaš kako ćeš im pomoći , opet ćeš se pitati a kako. Odgovor je jedna riječ , moji snovi su mi to rekli , mislim da ćeš me razumiti i kada sam čuo prvi puta tvoj glas znao sam da znaš šta znače snovi , znao sam da ti je poznato gdje ljubav počinje. Tu sam zastao u čitanju , baš mi je bilo interesantno zašto se tako brzo odlučio za mene , a odgovor je sasvim jednostavan – znao je da ću ga posjetiti.

Uradiću to , sad sam siguran a onda ću idući puta I da vam ispričam jer je to sigurno i njegova želja bila, naravno ako nadjem put do tih ljudi.

Idemo dalje ,nema stajanje , jer ako stanem kako ću naći put do njih. Sjećam se jednom mi je rečeno , naći ćeš put po suzama u pjesku. Suza u pjesku , kako , nasmijah se , pitao sam ili će potonuti ili će ispariti , nemoguće rekoh. Samo se okrenula i otišla , nisam vjerovao da je to moguće.

Prošlo je puno vremena od tada ali i danas ako se okrenem i vidim da je vjetar opet izbrisao otiske stopala u vrućem pijesku, ne moram da se brinem ,

put ću lako naći ,
po suzama u pijesku……..

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht.