Tamo gdje ljubav pocinje

A69 – SAMO STARI FIJAKER I NAS DVOJE

Puno još toga moram da vam ispričam ali malo ću stati zbog jednog dogadjaja koji se nekidan dogodio ovde u Austriji. Alma je završila školu, posebnu na taj načn sto je to njena prva škola u inostranstvu. Prva prava pravcata škola na stranom jeziku i da vam pravo kažem ja se nebih usudio na Njemačkom da je upišem. Jednostavno bi to bio preveliki zalogaj za mene ali Alma je takva , kad nešto zacrta to i ostvari. Položila je zavrsni ispit i došla skakućući kući. Moram priznati da sam se i ja obradovao kad je sve prošlo u redu na tom završnom ispitu.

Dvije noći nisam ni ja spavao zbog tog ispita , jest da ja nisam polagao ali nije ni meni bilo spavanja. Dva dana prije ispita uhvatila je trema moju Almu. Ma džaba bilo objašnjavati da nema čega da se boji i da sve zna. Sve je ona to znala ali opet ispit na kome će biti sve gradivo koje su dosada učili iz četiri predmeta. Pokušao sam malo da je umirim pa reko četiri predmeta četiri pitanja i gotovo. Kaže nije četiri nego iz svakog po četiri pa me za momenat zbunila ali brzo sam se sjetio odgovora.

Pa reko to je super šta misliš da je samo po jedno pa ga neznaš , ovako i ako samo jedno neznaš od šesnaest ili dva proložićeiš opet. Nasmijala se ali samo nakratko jer je opet pod tremom bila. Tu smo veče pričali do iza ponoći i onda sam je jedva u krevet natjerao. Nije prošlo ni deset minuta kako smo legli pita Alma jesam li zaspao. Okrenuo sam se i opet se malo raspričala pa je prestala , reko zaspala. Taman sam pošao da tonem u san kad me neko za rame gura , Alma pita da li spavam. Ma reko samo što sam pošao. Onda neće kaže da me dira , samo ti spavaj.

Kod mene je problem što nemogu brzo zaspati treba mi vremena a još kad me neko gurka skoro nemoguće. Taman samo što sam zašećerio i maštam već kako spavam kad opet nešto me prodrma ko zemljotres. Skočim ja ko oparen kad će ti Alma začudjena , pa samo sam te pipnula kaže. Otvaram oči jedva i gledam na sat jeli to greska ili mi je sat stao , četiri sata ujutro. Pa reko šta je bilo upitah paleći svjetlo. Ma kaže samo sam htjela da pitam jel spavaš. Ma reko vidiš da nespavam a i kako ću.

Bilo je pola pet kad smo na balkonu već pili kafu. Neisplati se ni lijegati za sat vremena pričao sam joj dok je sunce polako promaljalo prve zrake. Sada se mogu samo spakovati pa na posao rekoh i pogleda je a ona ušećerila na mom ramenu. Reko nemoj sutra naveče to isto da mi napraviš. Čulo se samo jedno pospano aha i ništa više. Netrebam vam pričati da sam sutradan opet kasno legao , da me je pustila opet do četiri da spavam a onda pitala dali možda spavam. Nadam se da vam je sad posebno jasno kako je i meni bilo specijalno drago da je škola napokon gotova.

Kad je došla kući sva sretna što je položila predloži mi da odemo da malo proslavimo. Može reko al ja biram gdje na šta se naravno složila jer je vidila da nema puno rasprave samnom ovakvim pospanim , ali izdržaću ja još jednu veče. Ma kad se sredila i našminkala morao sam da se pitam jeli to moja Alma ili neko drugi. Kratko sam sa svojim kolegom , jednim Austijancem , dogovorio šta treba da uradi pa smo se spremili i krenuli. To je jedno mjeso oko šesnaest kilometara dalje od našeg gdje mi živimo.

Čuo sam da je jedan Dalmatinac otvorio novi restoran pa smo se dogovorili da odemo i vidimo kako je tu sredjeno. Došao sam do ulaza u grad i stao na jednom udaljenom parkingu. Pogledala me je začudjeno i priupitala zašto sam tu stao a ne u centru. Malo strpljenja rekoh joj. Nije prošlo par minuta i dva su se fenjera približavala njišući se u zraku. Kad je fijaker stao pred nas samo su joj se oči još više raširile uz riječi , pa ti nisi normalan. Sjeli smo u fijaker i prema restoranu polako se vozili. Topla noć nebo puno zvijezda ma prava atmosfera.

Stali smo pred restoran gdje su nas čekali moj kolega i njegova žena sa rezervisanim stolom. Oni su tu ranije bili i rekli nam da je kuhar pravi stručnjak i da im se svidilo super. Restoran je bio kraj jezera. Sjeli smo napolje na terasu. Popločana kamenom a okolo šimširi. Sve je bilo osvjetljeno sa onim starinskim fenjerima koji su malo svjetlosti bacali ali zato davali onaj poznati utisak romantike.

Na svakom stolu je bila svijeća u obliku lampinjona. Malo povjetarca je bilo pa se iz daljine čuo šum talasa koji su polako udarali u dok. Svjetla sa obližnjeg jedrenjaka su se razlijevala po jezeru. Pun mjesecje bio. Miris borovine je punio pluća da sam skoro pomislio da je to sve na moru a ne kraj jezera. Gledam svoju Almu i vidim da se i njoj atmosfera baš svidja , očima upija sve oko sebe.

Muzika se malo utišala i odjednom su polako terasu počeli ispunjavati poznati zvuci. Vidim Alma je stala sa pogledom u jednom mjestu i onda se okrenu i pogleda mene. Reko zašto sad gledaš baš u mene. Kemal Monteno – Sinoć pod prozorom njenim , pjesma uz koju smo prvi puta nas dvoje plesali. Ustala je pitajući me, ti mangupe jedan da slučajno nemaš pojma otkud ova pjesma baš sad. Samo sam je pogledao i slegnuo ramenima. Ko jel ja , pojma nemam šta je ovo sad. Nasmijasmo se obadvoje. Dok me je grlila morao sam da joj skrenem paznju da nismo sami ali nije vrijedilo , spontana ko i uvijek.

Moram priznati da se i Austrijancima muzika svidila pa nas je bilo više koji smo zaplesali. Večera je pravo super bila i prisiljen sam reći da je kuhar samog sebe nadmašio. Ostali smo tu do dva sata poslije ponoći i moram reći da je bilo pravo super. Sjeli smo opet u fijaker, polako kraj jezera pa do parkirališta gdje se nalazilo auto. Bilo je već malo zahladnilo pa sam skinuo jaknu i zagrnuo nas oboje. Lijep je to osjećaj pod jednom jaknom na fijakeru kraj jezera.

Drveće se lijeno vuče u drvoredu kraj nas. Mali valovi zapljuskuju dok , tamna noć , nigdje nikoga , samo stari fijaker i nas dvoje. Sve što je lijepo kratko traje kaže se pa tako i ova noć. Sjeli smo u auto i krenuli nazad kući. Naslonila je glavu na moje rame , kaže samo malkice , dok sam ja pokušao da joj objasnim nešto oko fijakera. Kad sam završio sa objašnjenjem pogledam a ona već ušećerila , spava li spava.

Tri sata je ujutro. Došli smo kući. Alma učvrstila sa spavanjem a ja nešto baš nemogu. Ko zna izgleda da mi je to baš navika postala zadnjih dana. Pomislih da je malo samo gurnem i priupitam da li spava , ali poslije ovakve noći nebih to mogao nikako uraditi. Neka spava zaslužila je. Tišna iz ćoskova izvire a i meni se oči već sklapaju. Ovo sam morao da vam ispričam a sutra ćemo se vratiti opet na jednu davnu hiljadudevetsto devedesetiprvu godinu u Prnjavoru. Odoh i ja da se malo prikrpim uz svoju Almu.

Laku noć svima!

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht.