Tamo gdje ljubav pocinje

A56 – I MANGUPI ZNAJU DA SE OSMJEHNU

Došao sam kući oko sedam sati ujutro i oznojio sam se pravo gurajući taj bicikl. Noć je bila uspješna da tako kažem i sve je bilo ištancano. Istuširao sam se kratko i čini mi se samo što sam glavu spustio na jastuk Alma me pošla buditi. Kafa gotova ljenčugo jedna , viče ona i smije se. Prvo sam morao da zaključim gdje se ja to ustvari nalazim , pogledam na sat već je podne. Moramo dalje ako hoćemo na vrijeme da završimo.

Kafa ko melem , poljubac ko lijek i hajmo opet na posao. Dok sam ja noćas štancao Alma je šila dok je mogla. Sad sam ustao i ugledao brdo rukavica za izvrtanje. Za one koji neznaju moram reći da se rukavice šiju naopako a onda izvrću na pravu stranu i to svaki prst posebno sa jednom specijalnom napravom. Ugledao sam Daniela kako se upinje da izvrne rukavicu ali to je za njega bilo pravo preteško. Jedva smo ga ubijedili da to ostavi i da broji rukavice po deset komada i sprema za pakovanje.

To je izgledalo ovako:

  • ostavi to vidis da nemozes teško ti je
  • mogu ja mogu – kaže on a crveni se od napora
  • ma teško ti je
  • nije nije ja to znam , rece Daniel i upinje se još više
  • ok vidim da ti to znaš ali hajde da nam nešto drugo pomogneš ali samo neznam hoćeš li ti to moći , mislim da ti to nemožeš
  • čuj hoću li moći hajde reci
  • ma neznam da li znaš da brojiš do deset i pakuješ
  • ma znam ja to – ostavlja sve i broji do deset

Eto tako je bilo ubjedjivanje bez suza.

 Ja sam preuzeo sada izvrtanje rukavica dok se malo Daniel dokazivao na brojanju. Na početku je interesantno ali kasnije postaje monotoni posao koji se stalno ponavlja. Na početku pričamo i raspričamo se čak dobro ali kasnije kako vrijeme ide svako utone u svoja razmišljanja. Gledam svoju Almu kako radi i neskida pogled sa mašine , baš se zaradila a ko bi rekao da može i mangup da bude i te kakav.

Prije par mjeseci dodje ona kod mene i podje me ubjedjivati kako su cigare loše nezdrave , i nabrajati kakve sve bolesti dolaze od pušenja. Slušam je i gledam šta sad hoće da mi kaže. Na sve te zdravstvene razloge kaže dolazi i ona financijska strana , koliko bi nam para ostalo da nepušimo. Ma vidim ja da je ona sračunala i koliko bi ušparali za mjesec i za godinu samo da što vise argumenata ima. Izbifla se moja Alma i ode. Gledam za njom , šta joj bi ali eto pomislih samo tema za razgovor i ništa vise.

Prodje par dana a Alma opet podje o cigarama pa sam je morao priupitati šta to ona u stvari hoće od mene. Kaže hoće da prekinemo pušiti obadvoje, što sam i pristao nakon dužeg ubjedjivanja jer kako reče lakše je kad je udvoje. Eto ostavismo mi cigare i nedelje su prolazile pa se polako namiri i čitav mjesec kad sam slučajno nešto primjetio.

Malo pa malo a Alma ode donijeti drva svana. Vidim ja u kući drva nemožemo potrošiti dnevno koliko je nanijela. Inače je to bio moj posao ali se ona odjednom nešto razvrijednila da nepovjeruješ. Idući dan ode donijeti vode sa bunara za piti jer se tada voda iz česme nije pila ali to nije bitno nego je donošenje vode bio isto moj posao pa me baš iznenadila. Ma razvrijednila se moja žena neda mi ni povodu ni po drva otići.

Onda je pošla svaki čas ići u wc. Imali smo onaj vanjski wc ali svaki sat kaže mora opet ići pa sam već pomislio da ima problema sa stomakom. Dogodilo se da se baš zadržala i to ono pravo pa sam pošao da vidim da joj možda nije loše.

Kad sam ja došao do wc-a a ono neki dim suklja napolje kao da se nešto zapalilo. Pridjem ja malo bliže kad ono moja Alma puši li puši. Onda smo imali razgovor kod koga sam i ja propušio. Možete misliti neko vas nagovori da prestanete pušiti pa se poslije sakriva , to mi je bilo najgore. Da sam ja tada odlučio svojom voljom sam bez tudjeg uticaja vjerovatno da nebi nikada propušio ali eto.

Kafa povika Alma i donese je vec gotovu. Toliko sam se zamislio da nisam ni primjetio kada ju je napravila. Pili smo kafu kad me priupita a zašto se ja to smješkam. Ma reko još jednom nam ovo ovako uradi da nam dan i noć u vikendu ode samo na posao , a osim toga pomislio sam i na tvoje prekidanje pušenja. Pogleda me mangupski i samo se nasmiješi i ako uopste postoji mangupsi osmjeh onda je to bilo ali moram reci baš joj je dobro stajao. Morao sam je tada priupitati pa koliko je izdržala da nepuši.

Nasmijala se , pogleda me mangupski ispod oka pa reče – tri dana. A ja se patio mjesec dana zbog njenog prijedloga , da nismo bili u tolikoj gužvi poganjao bi je opet ali morali smo dalje raditi. Za taj vikend smo završili sav posao po planu. Jest da smo pocrkali pa su me i na poslu pitali šta sam ja to radio čitav vikend kad tako polomljen izgledam. Ma reko imam takvu ženu da me nepušta ni dan ni noć na miru. Zgledaše se i nasmijaše jer su vjerovatno pogrešno pomislili ali šta ću im ja poslije nije niko višse nista pitao što mi je bilo i u cilju jer gledati nisam mogao.

Tada me kafa izvukla da nezaspim i na poslu. Poslije te dobre zarade dobili smo i neke druge ideje ali za ovaj puta je dosta pa ću vam sutra nastaviti dalje pričati.

Jeli neko možda za kafu?

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht.