Tamo gdje ljubav pocinje

A16 – KAD TIŠINA PRITISNE

Poručnik je bio jedan pošten I realan čovjek I pustio me na odsustvo ali samo na četrnaest dana jer nam je uskoro u kasarnu dolazila GINA ( generalna inspekcija) . To se dogadjalo svake pete godine pa eto mogu da kažem I mene je usrećilo. Sutradan je vodnik došao mamuran I mogao sam samo da zaključim da je ljepše bilo dok je bio pijan . Ovako je imao glavobolju pa mu je sve živo smetalo. Nije zaboravio svoje obećanje , šta ćete čovjek od riječi kad je u pitanju maltretiranje.

Postrojio nas je još prije zore naredio da svi u punoj ratnoj opremi stavimo gas maske I poveo nas u brda , trideset kilometara marš. Svakih pola sata davao nam komande atomski sa desna, lezi , ustani , a najgore je bilo razvij se u strijelce. Oni zadnji moraju lijevo I desno da se rastrče sve jedan od drugog na rukohvat, a kad drekne ostav onda treba nazad trčati i to što brže inače sve ispočetka. Da bar nije bilo te gas maske bilo bi puno lakše disati. Mnogi su uklanjali ugljeni filter pa se lakše moglo disati.

Odnekud izvadi vodnik pravi pravcati suzavac aktivira ga I baci medju nas. Netrebam vam pričati da su oni bez filtera popadali plačuci I nisu mogli disati I malo je vremena da vam sve ispričam šta smo taj dan sve prošli. Nosali trčeći jedan drugoga na ledjima , kopali rovove , a kad smo bili skoro pred kasarnom prepuzali smo potok I blatnjavu močvaru. Bilo je devet sati naveče kad smo se vratili mokri blatnjavi, napola smrznuti a onda nam je tu noć jos triput davao uzbunu.

Žuljevi na nogama a vjetar je tako hladan pirio da se na ušima stvaraju plikovi I kad naredi skidanje maske onda se ti svi plikovi gumom od maske zgule. Onako zguljeni počnu da krvare a krv se kori i ledi.

Jedino što me je držalo u tim trenutcima je pomisao da uskoro idem na dvije nedelje kući da ima neko ko me čeka tamo negdje daleko skoro na drugom kraju svijeta. To mi je davalo snage da izdržim.

Zamišljao sam svoju Almu na kapiji kako proviruje kada ću doći I malog mangupa Daniela kako po stoti put pita koliko još dana pa će tata doći. Vjerovatno ga Alma sada u toploj sobi presvlači u pidžamu I priča mu neku priču dok polako ne utone u san.

A onda kad Daniel zaspi a tišina pritisne sjedne kraj prozora i gleda ove iste zvijezde , a ko zna možda proleti I koja zvijezda padalica pa poželi neku želju , neznam koju ali slutim da je ista kao I ova moja.

Tada sam se sjetio dana u Prnjavoru provedenih u čekanju boljeg sutra. Imali smo neke goste I ložili smo vatru I to ono pravo dok peć nije bila skoro puna žara . Kad su gosti otišli ostalo je iza nekoga pola čašice konjaka I ja onako bez razmišljanja prospem u tu peć. Plamen je suknuo , spalio mi obrve I trepavice. Tako me je sutradan dok smo šetali po snijegu Alma cijelo vrijeme zezala. Nemate pojma kako je teško ići po snijegu bez trepavica , sve direkt u oči ide. U srcu mi jos odzvanja njen smijeh , stvarno se slatko smijala.

Prodrma me požarni I kaže , jel ti mene čujes ili ne , zove te poručnik trči odmah, srce mi zalupa nije valjda da nešto nije u redu pomislih. Dolazim kod njega stojim u stavu mirno, kad on kaže jel ti znaš da mi imamo Ginu uskoro I da te nebi trebao sad pustiti kući ali obećao sam ti pa ćes ići sutra ujutro. Sad idi pakuj se I bježi mi sa očiju dok se nisam predomislio. Izlazim od njega sa dozvolom za put I nemogu vjerovati sam sebi da je to tako. Kaže on pakuj se a ja se spakovao još prije sedam dana.

Te noći nije bilo uzbune ali ja ipak nisam mogao spavati. Nemir, u srcu slatka čeznja , minuti kao godine , kad god na sat pogledam kazaljke na istom stoje.

Truba me zatekla budnog , obučenog, spakovanog , u srcu nosim sve tvoje poljupce a u duši dva imena , izlazim na kapiju i tad mi je tek bilo lakše kao da dosada nisam vjerovao da je to stvarnost.

Dolazim do željeznicke stanice i ona žena na biletarnici mi olako saopštava da je voz upravo otišao i da idući ide za šest sati tek. Krećem prema autobuskoj stanici i mislim , pa valjda će se neki mali autobusčić i za meine naći. Dočeka me žena na stanici i nepogleda me turpijajući nokte kaže za četiri sata ide bus u mom pravcu.

Nema meni druge nego stopati do prvog grada I nema te sile da me sada zadrži…….

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht.