Došli smo pred bolnicu , samnom je I svastika pošla . Alma je rodila pred jutro , trajalo je sve oko šesnaest sati . Napatila se dobro ali je sve prošlo uredu I za nju I za sina, ja narode dobio sam sina tada. Samo smo mogli tada da provirimo kroz staklo jer nisu nikoga puštali u porodilište a prvi je sprat bio pa nisam mogao ni da uskočim kroz prozor , ipak malo visoko bi zamene.
Nego bio je jedan način da Alma izadje na balkon a mi odozdo pa da malo popričamo. Bila je toliko slaba da nije mogla ni stajati onako blijeda još umorna ali sretna da je sve uredu prošlo. Tada smo ja i svastika imali jedan problem koji smo morali riješiti , sva imena koja smo mi smislili bila su ženska ali ona se sjetila brzo , Alma je bila umorna a ja i tako izgubljen od sreće ili olakšanja , neznam ni ja , ali prihvatili smo prijedlog , zvace se Daniel.
Nego onako ispod balkona pa zaboli vrat gledajući nagore dogovorili smo da će bebu iznijeti iz bolnice moja stara baka , pa što se kaže dam ti se ja opet na put u Prnjavor jer valja sutra baku dovesti.
I znaš kako to de ponesi jastučak i sve što treba , baka obuče kostim sredila se ko prava. Najbolje je bilo kad se još I nakarminila I to ako se još ko sjeća od vas imala je neki karmin što ne izlazi sam kad ga vrtiš nego se vadi klipićem šibice I tako maže , kupljen boga pitaj kad poslije nekog rata ali eto I baka se nakarminila.
A ja šta ću opet ono svoje odijelo sa vjenčanja I opet ona kravata što steže , ubrali ti mi još cvijeća iz bašte pa na put. Prvo nam je kasnio autobus dva sata a onda iz Dervente ga nebi uopšte I nepreosta nam ništa drugo nego pješke. Tri kilometra proključao sam sav od vrućine, cipele udaraju , kravata steže, baka se uspuhala u onom kostimu koji je zapeo na njoj boga pitaj kad ga je zadnji put I obukla , ali sa svojih šezdesetipet godina dobro se I drži , njena je to bila želja da iznese prvo praunuče pa ide sve se puši .
Došli smo gore na brdo u bolnicu ali doktor kaže mora ostati još jedan dan , ma napatili smo se ko pravi I opet ništa. Hajde malo smo popričali vidili opet bebu kroz staklo pa nazad kući.
Sutradan smo morali čitav tretman ispocetka jedino smo cvijeće morali novo nabaviti ali je upalilo , izveli smo Almu I Daniela iz bolnice
Kod svojih roditelja je ostala taj mjesec a ja sam dolazio kad god sam mogao a bogami I kad nisam , par puta sam I kidnuo sa posla ali eto I to je prošlo. Malo je bilo nezgodno misli mi tamo sa njima a ne na poslu , a kopali smo neke temelje za zgradu umalo zgrada neosta kriva ali dobro se završilo.
Vratili smo se sve troje za Banja Luku u nas stan I bilo bi sve ok da iduće godine nisam dobio poziv za vojsku , a taman nam je lijepo krenulo ali eto ko što neko reče vrijeme za reklame … to ćemo u idućem nastavku
Alma neradi ja moram u vojsku dijete je tu šta sa stanom na ja drugi puta ćemo dalje dugo bi trajalo sad……