Prepis kuće je protekao po planu i tu nije bilo nikakvih problema. Sastavili smo ugovore I ovjerili u sudu tako da je pola kuće sada pripadalo meni a u drugoj polovici su djed I baka živili. Napravio sam još jedan ulaz sa donje strane kuće tako da su to sad bila dva posebna stana. Djed I baka su naravno bili za to da se mi doselimo tu jer godine su činile svoje I starost je dolazila. Nekoga imati kraj sebe u tim danima što dolaze I nije tako loše.
Sebi sam zadao zadatak da probam da privedem radove na kući tako da možemo iduće godine useliti. Bio je to težak zadatak , to sam znao ali ne I nemoguć. Sada smo proizvodili rukavice I kom-penzirali za materijal. To su bila vremena kada sam radio po dvadeset sati na dan. Moj radni dan je počinjao u pet sati sa ustajanjem iz kreveta tako da sam svaku kost I mišić osjećao jos od juče. Po-godićete ko je ujutro pravio kafu ,naravno ja.
Sat zazvoni I trgne me iz sna , lijeno pružim ruku I pritisnem ga pa kad prestane zvoniti ruka ostane tako na satu. Nakon par trenutaka spadne ruka sa sata pa I ja skočim I pogledam na sat iznenadjeno da nisam prespavao , polako se okrenem i ustajem. Lijeno se dogegam do šporeta I uz konstataciju da me sve živo boli naložim vatru. Još par puta zijevnem dok stavljam vodu za kafu I odoh da se umijem I spremim za posla.
Kafa zamiriše pa se I Alma pokrene lijeno iz kreveta I nekako dogega u kuhinju za mirisom kafe. Uz pijenje kafe prepozna I moje lice nekako na drugom kraju stola pa se začudi zar nisam već otišao na posao. Ma reko jel ti to hoćeš da me se riješiš tek je pola šest. Ma ne , odgovara još pospno I objesi mi se oko vrata ,što mi zapravo I nije smetalo , čak mi je I prijalo. Na poslu sam bio uvijek malo prije šest sati gdje se obično svi skupimo I popijemo drugu kafu pa se svi probudimo I počnemo sa poslom.
Radno vrijeme je bilo do dva sata pa sam odmah poslije posla sjedao sa jednom kolegicom sa posla I direkt autom kod bake. Bila mi je pravo dobra kolegica I slagali smo se super. Kod bake je bilo nabrzaka nešto pojesti pa raditi na kući nešto dok se nesmrkne. Obično je djed iz zabave dolazio da mi pomogne a baka nam je kasnije kaficu donosila. Radilo se baš pošteno ali je I lijepo bilo.
Sjećam se jednom kada mi je I mali Daniel pomagao. Skidali smo nas dvojica malter sa zidova, stavili maske i kape pa navali. Udaramo po zidu sve dotle dok se zid vidi pred nama i dok nas snaga ne izda. Malter je bio baš suh ko prije pedeset godina su ga malterisali. Prašina se digla tolika da se nismo više ni viditi mogli ali smo posao na jednoj sobi završili.
Kad smo izašli nismo bili za prepoznat , na licu su se samo vidila dva kruga oko očiju i jedan gdje je maska bila na ustima , sve ostalo bijelo od prašne. Tad smo uskakali u kadu pa onda kod bake na večeru. Uvijek smo donosili sa sobom šta će nam spremiti za idući dan od hrane jer nisam nikada dozvolio da mi baka od svoje penzije otkida.
Kad se smrkne napolju da se više nije moglo na kući raditi onda sam prelazio na izvrtanje rukavica. Obično sam počinjao oko dvadesetdva sata pa i poslije ponoć nastavljao bez prestanka. Auta nisam imao pa sam na svoj bicikl i kući pravo vozio. Dva sata poslije ponoći , ulazim u kuću , svi spavaju. Ma bilo ih je opet fino viditi kad spavaju tako mirno. Poljubac za dva lopova i u krevet koji me je već zvao da što prije uskočim u njega. Obično se dešavalo da samo što sam legao kad ono sat zazvoni , pružim ruku , svanulo je već , pritisnem ga i ruka mi tako ostane………..
Naravno nije baš non stop tako bilo ali sigurno po par sedmica u mjesecu. Moram reći I sreća da nije jer po dvadeset sati na dan se joši moglo raditi ali da svoja dva lopova nevidim po čitav dan to mi je bilo puno puno gore. Najdosadnije je bilo to izvrtanje rukavica , jednostavno isti monotoni posao koji se ponavljao skoro dotle da podjem spavati. Onda se trgnem jer isporuka se morala ispoštovati , kafu popijem , pojačam muziku pa dalje.