A04 - TAMNA STRANA MJESECA

Zugriffe: 367

Uzeli smo se i našli sebi jednu malu sobicu u Banja Luci . Nismo ni jedno imali stalni posao nego

 

Uzeli smo se i našli sebi jednu malu sobicu u Banja Luci . Nismo ni jedno imali stalni posao nego smo povremeno preko studentske zadruge nešto novca zaradjivali. Moram reći da nije bilo lako ali važno nam je bilo samo da smo skupa. Preko te studentske zadruge bili su svakakvi poslovi uglavnom istovaranje , kad su jabuke bile u pitanju bilo je super ali kreč i cement istovarati netrebam vam objašnjavati.

 Krenemo tako ujutro u studentsku zadrugu i čekamo u redu da nas prozovu. Ukoliko imamo sreće dobijemo nekakav posao a ako ne onda nogu za nogom pa kući a sutra opet poranimo pa ispočetka. Kada dobijemo cedulju gdje da se javimo i kakav je posao u pitanju onda su obično dva gosta tu koja su se stalno mijenjala , tuga ili radost. Nijedan se posao nije smio odbiti jer te odmah brišu sa evidencije a plaćanje je bilo tek iduće nedelje.

 Sa mojima nismo bili baš u najboljim odnosima jer smo oboje prekinuli studiranje , morali smo brinuti za stanarinu i hranu, a sa njenima je glavni problem što se nije udala za muslimana ili još gore za nekoga ko nije ni musliman ni srbin ni hrvat.

 To jutro kaže mi Alma hajmo malo kod mojih pa valjda su se malo smirili. Na ja , kako ćemo za benzin kontamo ali eto nećemo trošiti za hranu nego ćemo platiti benzin pa eto može se nekako. Spakujemo se mi i za Derventu. Došli smo ali primjetim ja nije to baš neki srdačan doček. I sve je to nekako prekovolje išlo dok nije došla večera. Tada joj dodje I sestra sa mužem koji je bio još I šumar I vjere koja im je pasala za jednog zeta.

 Sjednemo mi da jedemo kad prednjega stiže piće a nas niko i nepita , vidim ja Almi nije pravo al hajde , stiže I večera , neka piletina njima se sve sipa a za nas znači naspi sebi sam , stiže salata direkt pred drugog zeta nas niko I ne nudi , vidim Alma se jedva suzdržava, onda razgovor teče samo sa njima a na nas skoro niko I ne obraća pažnju , hoće li još šta popiti pita se svakih pet minuta a mi kao da nepostojimo. Hei ustade Alma I kaže imate vi još jednog zeta što nepita niko hoće li I on šta popiti. Odgovor stiže od njene majke – pa ustani I donesi mu ako šta hoće.

 To nekako bi previše I za moju Almu pa ustade uze stolnjak sa obe ruke I svuče sve što je bilo na stolu – eto vam sad pa jedite I pijte reče I mi se pokupišmo I opet kući osamdest kilometara po noći na motoru. Kiša je počela padati oluja se digla nebo je bjesnilo.

 Došli smo kući oko ponoći , pokušao sam da joj objasnim da mene to nije vrijedjalo toliko I da pusti to ali nije vrijedilo .

Tako je nisam video nikada plakala je gorko I dugo u noć. Srce mi je pucalo ali nisam mogao ništa , stisnuo sam je jače uz sebe I tako smo ostali do ujutro zagrljeni.

 I eto prošla je I ta posjeta gdje smo se pitali kako ljudi tako brzo zaborave šta je ljubav I ako za nas vjera neigra nikakvu ulogu zašto onda………zašto…..

 Na ja još jedna posljedica je ostala potrošili smo tada pare od hrane za benzin I vratili se odmah tako da smo taj dan ostali gladni ali nije važno , bili smo skupa , I nećemo dozvoliti da nas iko rastavi.